недеља, 4. мај 2014.

Komemorativni skup u Jasenovcu


U nedelju, 4. maja, kod spomenika „Cvet“ biće održan komemorativni skup i odata počast stradalima i preživelima iz logora smrti Jasenovac.
U znak sećanja na logoraše koji su pre 69 godina goloruki krenuli na proboj iz dobro čuvanog ustaškog logora Jasenovac, u nedelju, 4. maja, kod spomenika „Cvet“ biće održan komemorativni skup i odata počast stradalima i preživelima iz tog logora.
Komemoraciji će prisustvovati predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik Hrvatskog sabora Josip Leko i hrvatski premijer Zoran Milanović.
Jasenovački logor bio je najveći koncentracioni logor u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, ali i koncentraciioni logor s najviše žrtava, navodi se u saopštenju Javne ustanove Spomen područja Jasenovac, javila je agencija Hina.
Logor Jasenovac osnovan je u leto 1941. na mestu predratne industrijske zone nedaleko od mesta Jasenovac, a delovao je do 22. maja 1945. godine.
Bio je to logor smrti, radni i sabirni logor.
Zatočenici jasenovačkog logora bili su Srbi, Romi i Jevreji zbog svoje etničke pripadnosti, kao i Hrvati, Slovenci, Bošnjaci (bosansko-hercegovački muslimani) i pripadnici drugih etničkih grupa koji su bili protivnici ustaške vlasti.
Prema rečima profesora dr Srboljuba Živanovića, Komisija za istinu o Jasenovcu je kao nezavisno telo 2008. godine utvrdila da je u Jasenovcu stradalo nešto više od 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i oko 80.000 Roma.
Prema nepotpunim podacima, Komisija je saopštila da je u NDH u logorima za decu, stradalo 42.791 srpsko dete, 5.737 romske i 3.710 jevrejske dece, uzrasta do 14 godina.
Međutim, prema hrvatskim izvorima koje prenosi Hina, do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava koncentracionih logora Jasenovac i Stara Gradiška. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.
Većina žrtava jasenovačkog logora ubijena je vešanjem ili hladnim oružjem. Budući da su zatočenici iscrpljivani teškim radom i da je ishrana u logoru bila oskudna a higijenski uslovi loši, mnogi su zatočenici umrli od gladi i bolesti.
Poslednji zatočenici su 22. aprila 1945. pokušali proboj iz logora, znajući da im je to jedina mogućnost da prežive. Ustaše su, svesni da će izgubiti rat, počeli sa unistavanjem ragove svojih zločina i likvidirati svedoke.
Proboj je preživeo 101 zatočenik.
Ustaše su nakon proboja spalili i minirali ostatke logora, a 23. aprila počeli su povlačenje prema Zagrebu.
Danas su od logorskih građevina ostali samo temelji, koji su sačuvani pod zemljom, a njihove su lokacije prema hortikulturalnom rešenju Bogdana Bogdanovića obeležene humkama i udubljenjima u zemlji.
(Tanjug)

понедељак, 24. март 2014.

NA ŠTA MISLIMO KADA KAŽEMO „DUŠA“ ?

Počećemo sa temeljnom analizom pojmova duša,duh i telo (zemaljski prah) u biblijskim tekstovima.


"A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa." (1. Mojsijeva 2,7)


NAJVAŽNIJI POJMOVI VEZANI ZA STVARANJE ČOVEKA: PRAH ZEMALJSKI + DUH ŽIVOTNI = DUŠA ŽIVA
Dakle iz ovoga vidimo da je pojam DUŠA spoj dve komponente (PRAH ZEMALJSKI i DUH ŽIVOTNI)
Često se govori o DUŠI misleći na DUH pa se kaže "DUŠA IDE BOGU". Iz Biblije jasno vidimo da se radi o duhovnoj komponenti ili DUHU ŽIVOTNOM (negde ćemo se susresti sa prevodom : DAH ŽIVOTA ,koji je takođe tačan)
A TELO u svakom slučaju ostaje na Zemlji i dolazi do prirodnog procesa truljenja istog.
                                                                       
DUH NAPUŠTA TELO,TELO OSTAJE NA ZEMLJI - ŠTA JE SA DUŠOM ?
Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan i glasi : NEMA JE .
Međutim pokažimo jednim jednostavnim primerom "šta je sa dušom" tj. "šta je sa vodom".Voda je spoj kiseonika i vodonika
(H2 + O2 --> H2O),a u obrnutom procesu (H2O --> H2 + O2 ) voda se razlaže na VODONIK i KISEONIK.Gde je u ovom slučaju voda. Odgovor je isti kao i kod razdvajanja duše : NEMA JE.

Na osnovu čega veliki broj ljudi smatra da se pojam DUŠA odnosi na duhovnu karakteristiku ?

U osnovi postoje dve mogućnosti i dva objašnjenja :
1.                   Ne poznaju Sveto Pismo
2.                  Smatraju da je DUH zajedno sa TELOM živ i posle smrti i ne odvajase već i dalje čini DUŠU i "odlazi na nebo" .

Analiziraćemo oba slučaja:

1.
 Ljudi se danas povode za razmišljanjima i tumačenjima onih koji sebi daju određena zvanja na osnovu stepena njihovog obrazovanja,starosti,iskustva itd.
Međutim ljudi koji čitaju Bibliju lako mogu da razlikuju pojmove koje je Bog postavio.



Danas se najčešće povodimo za razmišljanjima „staraca“, „mudraca“ , „teologa i dr. Međutim između razmišljanja i ČINJENICA postoji velika razlika.
Činjenica je ono što piše u Svetom Pismu (Svetoj Knjizi koju je Bog dao čoveku da mu služi kao odgovor na najrazličitija životna pitanja),a „razmišljanja“ su plod LJUDSKOG uma.

2.
Glavni promblem oko ovog pitanja kod nas se javlja ni manje ni više nego u prevodu sa grčkoj jezika na slovenski.

Širenje Hrišćanstva na ostale narode bilo je veoma važno za razvoj Ove religije i to je bilo ono što je Hristos rekao da je obaveza Hrišćana. Međutim na našim prostorima u 8. i 9. veku pre nove ere To se radilo veoma površno i brzo.

Treba pomenuti da je oko 5 vekova pre toga došlo do velike promene,a to je kraj progona Hrišćana.Međutim tu se javlja jedan drugi problem.

Car Konstantin je bio izvorni paganin kao i mnogi narodi na koje se prenosila ideja Hrišćanstva.Ta površnost je tu bila vrlo presudna da se tim otvorila mogućnost da u Hrišćanstvo ubacuju paganske elemente tj. elemente svoje izvorne vere.

Takođe jedan veliki problem bio je nedostatak originalnog hebrejskog Novog Zaveta.

Onaj prevod koji je do nas dolazio bio je grčkog porekla.
Grci su vekovima poštovali mnogoboštvo,idolopoklonstvo,verovanje u zagrobni život i ostale paganske elemente u verovanju.



Takav prevod je doprineo pogrešnom shvatanju Ideje Hrišćanstva i samim tim pogrešnom širenju simsla Hrišćanstva na narode koji se sa tim nikada nisu susreli već su vekovima bili pagani.

Jedno od glavnih paganskih verovanja je čuveno verovanje o ZAGROBNOM ŽIVOTU,RAJU I PAKLU.

Pošto su se u NZ pronalazili termini koji bi u originalnom hebrejskom prevodu moglu značiti „Ognjeno jezero“ ,  „Carstvo Nebesko“ ,  „Večni Život“ ,to se vrlo lako moglo povezati sa verovanjem da „DUŠA“ ide u „raj“ odmah nakon smrti.

Ovo nije hrišćansko učenje.

Dakle kada bismo na paganski način prihvatali biblijski koncept kao što su to uradile mnoge verske „hrišćanske“ zajednice mogli bismo vrlo lako reći da „DUŠA“ (spoj tela i duha) ide u raj odmah nekon smrti.

Međutim u Bibliji postoje termini kao što su : OBNOVLJENA ZEMLJA - CARSTVO NEBESKO (Zemlja kao deo Istog) , OGNJENO JEZERO (jezero nakon koga će neznabošci (pagani,satanisti,nemoralnici,bezbožnici) biti  u SMRTI VEČNOJ – dakle ne u MUČENJU VEČNOM kao što kaže paganska mitologija i njen podzemni svez-svet mrtvih).

Dakle u Bibliji ne postoje termini kao što su „raj“ (mada se to može shvatiti kao Carstvo Nebesko) , „pakao“ (koji se može shvatiti kao „ognjeno jezero“ ) , „zagrobni život odmah nakon smrti “ (a to se može shvatiti kao Život Večni).

Dakle može se shvatiti ali ne sme jer ovi termini paganizuju Hrišćanstvo,jer „raj“ sam po sebi znači mesto gde ljudi odmah nakon smrti odlaze (pravedni) i žive večno,a „pakao“ mesto gde se ljudi stalno roštiljaju i muče zbog grehe (Biblija o tome ne uči već da će oni koji budu osuđeni biti UBIJENI u jezeru ognjenom i nakon toga biće MRTVI zauvek,a biti mrtav ima biblijsko značenje spavanja i neznanja ničega) ,a „zagrobni život“ – život odmah nakon smrti ,što takođe nije biblijski jer Biblija uči o poslednjim događajima posle kojih će SVI biti vaskrsnuti i biće im suđeno,a tek tada će jedni biti osuđeni na ŽIVOT VEČNI u Carstvu Nebeskom,a drugi na SMRT VEČNU.

Dakle shvatanje da „DUŠA“ ide u raj nakon smrti je u svakom slučaju POGREŠNO i NE BIBLIJSKI.

Srbski teokratski pokret
srbski-teokratskipokret.blogspot.com


петак, 21. март 2014.

Мајкл Фројнд: И Србија и Израел су окружени непријатељима

majkl-frojnd


„Срби и Израелци често од Запада чују: ’Зашто дозвољавате историји да вам стоји на путу? Заборавите на то. Усредсредите се на друге ствари.’ Међутим, када западне земље питате зашто и даље желе да управљају Корзиком или Каталонијом, онда се историја одмах враћа у игру и види се да је ипак важна.”
Овако на борбу Србије и Израела за очување целовитости својих територија гледа Мајкл Фројнд, оснивач и председник Удружења израелско-српског пријатељства, које промовише јачање веза две земље. Ових је дана боравио у Београду поводом обележавања десетогодишњице погрома Срба на Косову.
„Дошао сам да као Јеврејин и Израелац пружим подршку Србима на годишњицу страдања и паљења српских цркава на Косову. Када ти је брат у жалости, а Срби и Јевреји јесу браћа, онда се очекује да одеш да га утешиш”, каже у разговору за „Политику” Фројнд.
Рођен је у САД, али последњих 16 година живи у Израелу, где је покренуо две организације за повратак Јевреја у домовину. Колумниста је „Џерузалем поста”. За Србију је почео да се занима деведесетих, док је живео у Америци. Тих година је о свету сазнавао читајући „Њујорк тајмс”, али је с временом схватао да амерички медији једнострано извештавају о Израелу стављајући се на страну Палестинаца. Да ли онда искривљују истину и о другима, запитао се.
„Синуло ми је да ако су новине пристрасне када пишу о збивањима о Израелу, онда је врло могуће да искривљују чињенице и када пишу о рату на Балкану. Кренуо сам да читам о овом региону и почео снажно да се идентификујем са Србијом”, каже он и додаје да верује да су Србија и Израел веома сличне земље. „Обе су мале, окружене историјским непријатељима, жртве су хипокризије међународне заједнице и под међународним притиском да се одрекну историјских територија да би удовољиле непријатељима и чак их и наградиле за насиље и сејање страха.”
Осим тога, наставља наш саговорник, Србе и Јевреје повезује и заједничко страдање током Другог светског рата, снажан идентитет, национални понос и историјско памћење које Запад неретко жели да избрише.
„Запад покушава да направи постисторијски свет, на пример, ЕУ, где нема граница и где се ствара европски идентитет. Међутим, то је фантазија, јер људи имају групни карактер, то јест стало им је до тога да припадају нечему већем од њих самих. Спорт то најбоље илуструје. Када наш тим победи, осећамо се као да смо и ми победили”, каже овај рођени Њујорчанин.
За Јеврејина из Велике јабуке са дипломама Принстона и Колумбије очекивало би се да, попут многих других америчких Јевреја, буде заговорник америчког либерализма оличеног, између осталог, и у политици председника Била Клинтона према Србији. Иако сматра да, уопште узев, Америка има позитиван утицај у свету, за разлику од других сила, Фројнд је велики противник америчке политике коју су према Београду спроводили Клинтон и његови сарадници, виђенији амерички Јевреји попут државне секретарке Мадлен Олбрајт, команданта НАТО-а Веслија Кларка и министра одбране Вилијама Коена.
„Већина Американаца не познаје детаље конфликта, контекст, историју и многи не би нашли Србију на мапи. Када је реч о америчким Јеврејима, многи су асимиловани, више су Американци него Јевреји и они гледају на свет кроз призму америчког либерализма. То значи да су у Албанцима видели слабу страну, а у Србима велико, зло чудовиште које је убијало невине људе на окупираној земљи”, каже он и додаје да је убеђен да људи с Запада не схватају да је Косово важно Србима као место где је духовно и историјски настала српска нација и где се налазе српски манастири из 14. века који доказују да су тамо живели и молили се Срби. „За западно јавно мњење ствари су тако постављене да Срби желе албанску земљу. У то верују и либерални амерички Јевреји, али могу одмах да вам кажем да они тако гледају и на сукоб на Блиском истоку. У Палестинцима виде жртве, а у Израелу – Србију.”
Ако регионима широм света дозволите да се осамостале, то ће довести до хаоса у међународном систему, сматра наш саговорник.
„Ако дозволите да свако било где на свету може да одлучи да заслужује своју државу, онда нека вам је са срећом да контролишете силе које сте ослободили. Пандорина кутија је отворена. Ја сам веома поносан на то што израелска влада, упркос вишегодишњем огромном међународном притиску, није признала једнострано проглашење косовске независности”, каже он.
Како је могуће да је Запад признао косовску независност и тражи формирање палестинске државе, а осуђује отцепљење Крима од Украјине? Фројнд има само једну реч за то – лицемерје. Верује да западна јавност није свесна дволичности у међународним односима, али и да су Израел и Србија криви што нису ту исту јавност образовали и информисали о сукобима у својим регионима. Док одаје признање јеврејској дијаспори за лобирање за интересе Израела, дотле за српске исељенике сматра да не користе свој утицај да помогну Србији.
Од многих Срба чује да је Косово њихов Јерусалим. На то одговара: „Јерусалим је наше Косово.” Зато подвлачи да два народа морају да истрају и држе се заједно. Израел је често на мети критике ЕУ, која му прети смањивањем економске сарадње због сукоба са Палестинцима, док је нормализација односа Србије и Косова услов за чланство који је Брисел успоставио Београду. Фројнд сматра да Израелци и Срби не смеју да се одрекну своје историје и својих права зарад економског просперитета или придруживања ЕУ.
„Ја знам да је то примамљиво, али неке ствари су срж националног идентитета и ако их се одрекнете, ризикујете да изгубите оно што јесте. Када свет дође и каже Србима: ’Одреците се Косова и ући ћете у ЕУ!’ или када поручи Израелцима: ’Одреците се јудејског и самарићанског Јерусалима и имаћете мир и просперитет’ то је као да лекар некоме саопшти: ’Извади срце и нећеш осећати бол.’ Наравно да нећеш, јер ћеш бити мртав.”
Јелена Стевановић
(Политика)