NA ŠTA MISLIMO KADA KAŽEMO „DUŠA“ ?

Počećemo sa temeljnom analizom pojmova duša,duh i telo (zemaljski prah) u biblijskim tekstovima.

"A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa." (1. Mojsijeva 2,7)

NAJVAŽNIJI POJMOVI VEZANI ZA STVARANJE ČOVEKA: PRAH ZEMALJSKI + DUH ŽIVOTNI = DUŠA ŽIVA

Dakle iz ovoga vidimo da je pojam DUŠA spoj dve komponente (PRAH ZEMALJSKI i DUH ŽIVOTNI)

Često se govori o DUŠI misleći na DUH pa se kaže "DUŠA IDE BOGU". Iz Biblije jasno vidimo da se radi o duhovnoj komponenti ili DUHU ŽIVOTNOM (negde ćemo se susresti sa prevodom : DAH ŽIVOTA ,koji je takođe tačan)

A TELO u svakom slučaju ostaje na Zemlji i dolazi do prirodnog procesa truljenja istog.

                                                                       

DUH NAPUŠTA TELO,TELO OSTAJE NA ZEMLJI - ŠTA JE SA DUŠOM ?

Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan i glasi : NEMA JE .

Međutim pokažimo jednim jednostavnim primerom "šta je sa dušom" tj. "šta je sa vodom".Voda je spoj kiseonika i vodonika

(H2 + O2 --> H2O),a u obrnutom procesu (H2O --> H2 + O2 ) voda se razlaže na VODONIK i KISEONIK.Gde je u ovom slučaju voda. Odgovor je isti kao i kod razdvajanja duše : NEMA JE.

Na osnovu čega veliki broj ljudi smatra da se pojam DUŠA odnosi na duhovnu karakteristiku ?

U osnovi postoje dve mogućnosti i dva objašnjenja :

1.                   Ne poznaju Sveto Pismo

2.                  Smatraju da je DUH zajedno sa TELOM živ i posle smrti i ne odvajase već i dalje čini DUŠU i "odlazi na nebo" .

Analiziraćemo oba slučaja:

1.

 Ljudi se danas povode za razmišljanjima i tumačenjima onih koji sebi daju određena zvanja na osnovu stepena njihovog obrazovanja,starosti,iskustva itd.

Međutim ljudi koji čitaju Bibliju lako mogu da razlikuju pojmove koje je Bog postavio.

Danas se najčešće povodimo za razmišljanjima „staraca“, „mudraca“ , „teologa i dr. Međutim između razmišljanja i ČINJENICA postoji velika razlika.

Činjenica je ono što piše u Svetom Pismu (Svetoj Knjizi koju je Bog dao čoveku da mu služi kao odgovor na najrazličitija životna pitanja),a „razmišljanja“ su plod LJUDSKOG uma.

2.

Glavni promblem oko ovog pitanja kod nas se javlja ni manje ni više nego u prevodu sa grčkoj jezika na slovenski.

Širenje Hrišćanstva na ostale narode bilo je veoma važno za razvoj Ove religije i to je bilo ono što je Hristos rekao da je obaveza Hrišćana. Međutim na našim prostorima u 8. i 9. veku pre nove ere To se radilo veoma površno i brzo.

Treba pomenuti da je oko 5 vekova pre toga došlo do velike promene,a to je kraj progona Hrišćana.Međutim tu se javlja jedan drugi problem.

Car Konstantin je bio izvorni paganin kao i mnogi narodi na koje se prenosila ideja Hrišćanstva.Ta površnost je tu bila vrlo presudna da se tim otvorila mogućnost da u Hrišćanstvo ubacuju paganske elemente tj. elemente svoje izvorne vere.

Takođe jedan veliki problem bio je nedostatak originalnog hebrejskog Novog Zaveta.

Onaj prevod koji je do nas dolazio bio je grčkog porekla.

Grci su vekovima poštovali mnogoboštvo,idolopoklonstvo,verovanje u zagrobni život i ostale paganske elemente u verovanju.

Takav prevod je doprineo pogrešnom shvatanju Ideje Hrišćanstva i samim tim pogrešnom širenju simsla Hrišćanstva na narode koji se sa tim nikada nisu susreli već su vekovima bili pagani.

Jedno od glavnih paganskih verovanja je čuveno verovanje o ZAGROBNOM ŽIVOTU,RAJU I PAKLU.

Pošto su se u NZ pronalazili termini koji bi u originalnom hebrejskom prevodu moglu značiti „Ognjeno jezero“ ,  „Carstvo Nebesko“ ,  „Večni Život“ ,to se vrlo lako moglo povezati sa verovanjem da „DUŠA“ ide u „raj“ odmah nakon smrti.

Ovo nije hrišćansko učenje.

Dakle kada bismo na paganski način prihvatali biblijski koncept kao što su to uradile mnoge verske „hrišćanske“ zajednice mogli bismo vrlo lako reći da „DUŠA“ (spoj tela i duha) ide u raj odmah nekon smrti.

Međutim u Bibliji postoje termini kao što su : OBNOVLJENA ZEMLJA - CARSTVO NEBESKO (Zemlja kao deo Istog) , OGNJENO JEZERO (jezero nakon koga će neznabošci (pagani,satanisti,nemoralnici,bezbožnici) biti  u SMRTI VEČNOJ – dakle ne u MUČENJU VEČNOM kao što kaže paganska mitologija i njen podzemni svez-svet mrtvih).

Dakle u Bibliji ne postoje termini kao što su „raj“ (mada se to može shvatiti kao Carstvo Nebesko) , „pakao“ (koji se može shvatiti kao „ognjeno jezero“ ) , „zagrobni život odmah nakon smrti “ (a to se može shvatiti kao Život Večni).

Dakle može se shvatiti ali ne sme jer ovi termini paganizuju Hrišćanstvo,jer „raj“ sam po sebi znači mesto gde ljudi odmah nakon smrti odlaze (pravedni) i žive večno,a „pakao“ mesto gde se ljudi stalno roštiljaju i muče zbog grehe (Biblija o tome ne uči već da će oni koji budu osuđeni biti UBIJENI u jezeru ognjenom i nakon toga biće MRTVI zauvek,a biti mrtav ima biblijsko značenje spavanja i neznanja ničega) ,a „zagrobni život“ – život odmah nakon smrti ,što takođe nije biblijski jer Biblija uči o poslednjim događajima posle kojih će SVI biti vaskrsnuti i biće im suđeno,a tek tada će jedni biti osuđeni na ŽIVOT VEČNI u Carstvu Nebeskom,a drugi na SMRT VEČNU.

Dakle shvatanje da „DUŠA“ ide u raj nakon smrti je u svakom slučaju POGREŠNO i NE BIBLIJSKI.

Srbski teokratski pokret

srbski-teokratskipokret.blogspot.com